Odštete

Odštetna obaveza je obaveza onog lica koje je prouzrokovalo štetu (štetnik) da je nadoknadi licu kojem je šteta bila prouzrokovana (oštećeni), i to u iznosu u kojem je oštećenom pričinjena.

Razlikujemo:

  • POSLOVNU ODŠTETNU ODGOVORNOST – oštećeni i štetnik su u ugovornom odnosu i šteta je nastala usled kršenja ugovorne obaveze.
  • NEPOSLOVNU ODŠTETNU ODGOVORNOST – oštećeni i štetnik nisu u nikakvom pravnom odnosu, a šteta je nastala usled nedopustive radnje štetnika.

Neophodni uslovi za nastanak odštetne odgovornosti koji moraju biti ispunjena su:

  • ŠTETA – je uskraćivanje koje nastaje usled mešanja u prava ili pravno priznate interese drugog lica. Poznajemo imovinsku i neimovinsku štetu. Imovinska šteta može predstavljati smanjenje imovine ili izgubljenu dobit, dok neimovinska šteta može biti fizički bol, duševni bol, strah, okrnjenje ugleda pravnog lica i slično.
  • PROTIVPRAVNOST – šteta mora nastati usled protivpravne radnje štetnika.
  • UZROČNA VEZA – između radnje štetnika i nastale štete mora postojati direktna uzročna veza.
  • KRIVIČNA RADNJA – štetnik mora da izvrši radnju namerno ili iz nehata, izuzetno se priznaje i objektivna odgovornost,

potrebno je znati da:

  • odšteta za prouzrokovanu štetu mora da se zahteva u roku od 3 godine nakon što je oštećeni saznao za štetu i za štetnika,
  • u svakom slučaju, odšteta mora da se zahteva u roku od 5 godina od nastanka štete,
  • odštetu za štetu koja je nastala kršenjem ugovorne obaveze treba zahtevati u roku određenom za zastarelost te obaveze, i
  • izuzetno, odšteta za štetu prouzrokovanu činom seksualnog zlostavljanja maloletnog lica može da se zahteva u roku od petnaest godina nakon punoletstva oštećenog.
 
 
 
 

Smrt bližnjega izaziva teške duševne bolove. Supružnik, deca i roditelji, kao bliski članovi porodice, apsolutno imaju pravo na pravičnu novčanu naknadu ako je njihov bližnji umro u saobraćajnoj nesreći, u nesreći na radu ili nesreći koja se dogodila na javnoj ili privatnoj površini. U slučaju trajnije životne zajednice, pravična novčana naknada takođe može pripasti i braći i sestrama. Bliski rođaci imaju pravo na odštetu i u slučaju teške invalidnosti prouzrokovane nesrećom. U slučaju pravične novčane naknade za smrt ili teški invaliditet bliske osobe, ne možemo govoriti o vraćanju u pređašnje stanje, ali odšteta daje bližnjima bar malo utehe za pretrpljen duševni bol.

 
 
 

Učestvovanje u saobraćajnoj nesreći može imati brojne negativne posledice. Vozači putničkih vozila, motoristi, saputnici, biciklisti ili pešaci često se nakon nesreće suočavaju sa različitim oblicima telesnih povreda, praćenih duševnim bolom i strahom. Pored neimovinske štete, nesreća može prouzrokovati i gubitak prihoda ili gubitak dobiti. Nakon podnošenja zdravstvene dokumentacije, oštećeni ima pravo na pravičnu novčanu naknadu. Takođe ima pravo na odštetu i kada počinilac nije poznat, nije imao vozačku dozvolu ili registrovano motorno vozilo, kao i u slučaju njegove maloletnosti. Svrha odštete je da se uspostavi stanje kakvo je bilo pre događaja koji je doveo do nastanka štete. U slučaju nematerijalne štete ne možemo govoriti o vraćanju u pređašnje stanje; novčana naknada oštećenom pruža minimalno zadovoljenje i predstavlja pomoć za dalji život.

 
 
 

Povrede na radu nažalost prate svaki radni proces. Povrede mogu nastati tokom rada, na putu do posla ili sa posla, na službenom putu. Poslodavac snosi krivičnu odgovarnost, ako nije primenio bezbednosne mere ili se nije dovoljno pobrinuo da obezbedi odgovarajuću bezbednost na radu. Ako se nesreća dogodila prilikom rukovanja opasnim stvarima, kao što su opasne mašine, alati i hemikalije, ili pri obavljanju delatnosti kod koje je ugroženost veća, kao što su radovi na visini, u građevinskim i hemijskim delatnostima, poslodavac snosi objektivnu odgovornost, dakle bez obzira na krivicu. Zaposleni ima pravo na pravičnu novčanu naknadu, ako je sačinjen zapisnik o štetnom događaju ili ako je poslodavac prijavio nesreću na radu preko obrasca ER8, ako je sačinjen policijski izveštaj ili izveštaj inspektora za bezbednost na radu. Iznos pravične novčane naknade zavisi od težine povrede. Oštećeni može da pretrpi neimovinsku i imovinsku štetu koje su nezavisne jedna od druge.

 
 
 

Nesreće na javnim ili privatnim površinama najčešće se dešavaju jer korisnici veruju u njihovu sređenost. Posetilac javnog događaja ima poverenje u organizatora da se dobro pobrinuo za bezbednost posetilaca. Pešak veruje da nadležna služba redovno održava trotoare i puteve. Kupači u javnim kupalištima veruju da su ivice bazena adekvatno zaštićene i da zaposleni dobro vode računa o sušenju klizavih podova i o postavljanju odgovarajućih znakova upozorenja. Skijaši veruju da je skijalište bezbedno i da su na opasnim mestima postavljeni odgovarajući znakovi upozorenja. Nesreća može da se dogoditi i prilikom posete prijatelju, jer nije vodio računa o bezbednosti svojih gostiju, ili prilikom posete restoranu, prodavnici ili noćnom klubu. Nakon podnošenja zdravstvene dokumentacije, izjava svedoka ili fotografija, oštećeni ima pravo na pravičnu novčanu naknadu usled štetnog događaja.